СВИ ОДУШЕВЉЕНИ ИЗЛЕТОМ

У организацији Синдиката двију средњих школа преко Агенције „Истра Турс“ из Добоја, педесетак радника отпутовало је на дводневни излет на Златибор, у четвртак 18.јуна.

Свјеже јутро и дан били су веома угодни за путовање. Током путовања према Златибору атмосфера у аутобусу била је на нивоу, забавна, другарска и опуштена.

Сарадња са тристичким водичем била је одлична а водич се максимално трудио током читавог пута да путовање буде што занимњивије и садржајније не пропустивши ни једну занимљиву причу о неком мјесту, крајолику, планини...

Прво дуже задржавање била су чувена Кремна гдје нам је кустос испричао  занимљиве догађаје, приче и легенде о Кремнима,  о становницима тог краја, догађајима, пророчанствима, о књизи браће Тарабића...

Купивши по скроман сувенир за срећу и здравље кренули смо према Златибору уживајући у прекрасним предјелима.

Долазак на Златибор све нас је релаксирао и одушевио, дивљењу и одушевљењу није било краја.

Весела и радосна атмосфера трајала је читаво вече:  уз добру музику , дружење, игру и плес.

Послије јутарње кафе и доручка наставили смо лаганом шетњом уживати у љепотама Златибора.

Вријеме је текло непримијетно брзо и услиједио је и повратак кући.  Поздравили смо се с љубазним особљем и кренули према Мећавнику, Дрвенграду.

Иако уморни од пјешачења према Дрвенграду фасцинирали су нас врхови планина, ваздух који опија, панорама која надахњује, а мотиви  Дрвенграда  запањили су нас. Све је изгледало као сан, као бајка.

Пуни снажних утисака кренули смо према Вишеграду кроз неописиво лијепе предјеле.

Долазак у Вишеград створио је одмах радозналу атмосферу и снажну мисао на Мост.

Ћутали смо и тајанствено гледали у Мост док су нам кроз мисли пролазила времана  и животи људи са својим необичним, тешким  и трагичним судбинама.

У тим тренуцима Андрић је био и у нама, и пред  нама...

Вожња чамцем, слушање Дрине, пролазак испод Моста, остају  за памћење.

Обилазак Каменграда само је појачао ионако јаке емоције и утиске.

Сваки камен једна тајна, једна прича,  дуга и тешка...

Предвечерје: тихо и лијепо. Поздрављају нас сунчеви зраци иза стрмих литица...

Испијамо по ко зна коју кафу, али ова је била некако другачија: снажна, моћна и драга.

Одлазимо  – и срећни  и тужни, улазећи у ноћ.

Атмосфера у аутобусу тиха и пријатна, умор чини своје, а мисли дубоке и далеке.

Стижемо у свој град око поноћи, поздрављамо се са љубазним особљем, нестрпљиви да своје приче испричамо најдражима.