ДОБИТНИК СВЕТОСАВСКЕ ПОВЕЉЕ ЗА 2024. ГОДИНУ

Наш колега Војко Ливазовић, професор српског језика и књижевности, добитник је најпрестижније награде која се додјељује просвјетним радницима Републике Српске за изузетне резултате и предан рад у наставном процесу. Награду додјељује Министарство просвјете и културе РС која се састоји од Светосавске повеље и новчане награде.

Поред великог задовољства професора Ливазовића ова Повеља је понос и велика радост свих запослених у Школи „Никола Тесла“ јер је ово прва награда која је додијељена из области просвјете на теслићкој општини, што ју чини посебно значајном и посебном.

Професору су исказане и упућене многобројне честитке, похвале и коментари пуни подршке и лијепих ријечи.

Ову вриједну и посебну награду, и рад професора, препознао је и начелник општине господин Милан Миличевић, који је поред искрених честитки уприличио пријем за професора, уручивши му и скромну награду .

Током свог радног вијека професор је свој рад обављао савјесно и квалитетно, на најбољи могући начин успијевао је знање преносити на ученике с којима је увијек посебно сарађивао и остао запамћен по својој посебности, наравно позитивној.

Током радног вијека активно је сарађивао са надареним и талентованим ученицима из области лингвистике, литерарног стваралаштва, новинарства, ликовних радова, музике...

Овакве активности крунисане су многобројним вриједним наградама, признањима, дипломама на свим нивоима такмичења у Српској, а неколико награда додијењено је и на нивоу БиХ, Србије и Црне Горе.

Ширио је општу културу и наглашавао њену величину и важност; организовао је многобројне посјете позориштима, музејима, концертима, стручним екскурзијама / Бањалука, Нови Сад, Београд, Сремски Карловци, Вишеград, Требиње...

Коректно и конструктивно сарађује у Активу, учествовао на многобројним семинарима и едукацијама. Сарадња са ученицима, колегама и родитељима је максимално коректна и квалитетна. Крајем 2025. године одлази у заслужену пензији и каже да се увијек током рада осјећао срећно, усхићено и испуњено, да је уживао у свом послу те да је нешто велико и посебно у раду са ђацима с којима је сарађивао и као провесор, родитељ и велики друг.